Normal 0 false false false MicrosoftInternetExplorer4

Мокро Поље,

једно од највећих села Општине Книн,смјештено у подножју планине Ком ,испод којег тече ,већим дијелом свога тока,ријека Зрмања.Село је неких 20 км удаљено од Книна,сјеверозападно на путу ка Обровцу, Велебиту и Задру,одавно познато по добрим опанцима и шлапама,које су вредне умјетничке руке, почеле правити још почетком 19 века (можда и раније) од аутомобилских гума.Чувени Бабићи и остали опанчари из Мокрог Поља, обували су народ широм Далмације, Лике и чак до централне Босне.
Село се простире од Превјеса на сјеверу ка Лици, до Ервеника и Ивошеваца на југозападу и од Копињевца на Кому (запад) до истока на Радучићу.У централном дијелу села је плодно поље ,са два извора, познатији као Курељ бунар и Бара, а у центру села је Црква Св. Луке , мјесна заједница, пошта, амбуланта и задруга.

    Неколико година пред градјански рат у Хрватској постало познато,осим по најбољој печеној јагњетини у Книнској крајини у гостиони “ код Момчила '' и по обновљеној,изворној, спортској и културној манифестацији « Мокропољски сусрети» који су се одржали,првог викенда послије Сињске Алке.То су били,обновљени сусрети генерације која су неколико деценија раније ударила темељ овој манифестацији и младјих генарација које су касније стасавале.Почело је са лоптом и игром, али постојање вишка енергије,воље за дружењем,резултирало је идејом за бољем, организованијем састајању и окупљању разних генерација пониклих у Мокром пољу, а расутих широм свијета,који су своје годишње одморе радо проводили у родном селу, код својих најмилијих. 
        Подсјећања ради, почеци Мокропољских сусрета везани за 1960 годину, када су бројни ентузијасти из Мокрог Поља, села које је тада имало око 400 "димова", тј.кућа, организовали прву фудбалску утакмицу измедју Војног Гарнизона Книн и најбољих играча из Буковице,тзв.Буковчана, трку магаради и наравно Мокропољску свадбу, право вјенчање у селу.Сватови су пјевали ојкачке пјесме и возили се у коњским колима,пуцало се из прангија,млада се изводила по старинском обичају..(ко се прима сестре моје...)пило вино из букара (од 2 Литра) и наздравлајало по пуну,све на тај дан и у склопу те манифестације итд .
Иначе ,било је и такмичења у и народном вјештинама као што су бацање камена са рамена,пењање на стожину,трчање у врећи, скидање пршута,теглење конопа,као и једна атрактивна дисциплина, скок на лојем намазану мјешину, такмичење у орању са коњима,касније и тракторима.
Најатрактивнији дио церемонијала су биле жене које су у традиционалним народним ношњама ,носиле вучије са водом (дрвене канте од око 20 лит), са чувене Мокропољске БАРЕ (извора насред села, а поред њега је травнато Црквено игралиште) или нарамак дрва , а уједно би плеле и преле вуну. Најбоље су наградјиване са џаком кукуруза или мекиња, а остали побједници дисциплина живом ситном стоком,обично јаре или јагње.
1962 године (види слику хттп://www.крајинафорце.цом/форум/виеwтопиц.пхп?т=5678) су на Мокропољским сусретима на завршној вечери наступили тада чувени пјевачи народних пјесама бивше СФРЈ; Васка Илијева, Нада Мамула, Дјордје Масаловић,као и фрулаш Саво Јеремић
Треба знати да тада није било струје у селу, већ је војска давала агрегат за струју, како би се манифестација,завршна приредба,могла обавити у вечерњем термину.
Углавном је то био приказ народних обичаја, начина народног пјевања тог дијела Буковице и изворног ствралаштва народа тог краја и околине.
Заправо, жене и мушкарци су се приказивали умијеће у пјевању,као и ојкачке изворне групе, са изворним пјесмама, са прела или из народа тог дијела Буковице. 
Од жена су биле познате као добре пјевачице из Мокрог Поља , Станојка,Стана Вукмирица и Јека Тривић-Кљујиц, а од мушкараца Милан Вукмирица (Јошула), Јован Тривиц, Илија (Илицега) Каназир, Илија, Бабиц(Ићо)...
    Са тих фудбалских сусрета и утакмица измедју околних села на стадиону Бара, поникли су и неколико тада прволигашких фудбалера, као сто су Милета Бабић ,некадашњи голман чувене генерације ОФК Београда, као и Ћук Слободан, играч Загреба ,Јово Муждало , и остали..
Такви догадјаји су били инспирација за позната новинарска и сниматељска имена у Хрватској, попут Звонка Летице и Бориса Тешије са Радио телевизије Загреб да направе емисију "Камен до камена, камен", коју су уредјивали и снимали по селима Буковице и тако да су са Мокропољских сусрета 1962 год. послали извјештај РТВ Загреб, као атракцију тог времена због много узбудљиве Трке магаради, као и изворног стваралаштва.
    Главни помагачи тог народног весеља и окупљања биле су тадашње пољопривредне задруге као што су Опз Орлић-Марковац, Пз Падјене,Пз Ервеник, Пз Кистање,Пз Дјеврске Пз Мокро Поље и други..,које су и касније помагале у обнављању истих.. 
Миграцијом ,одласком становништва из села,за бољим животом и школовањем у разне градове,опадао је онај почетни ентузијазам,па су поједини организатори ту оригиналну Мокропољску манифестацији преселили у Кистање ,под именом "Буковачки караван"
Неколико година касније,током љета (ферија и год.одмора), спонтано би долазило до сусрета генарација у фудбалу,које су тих претходних година играли те утакмице, тако да су на таквим сусретима обнављала сјећања на ранија догадјања те се стварале идеје и ковали планови о обнови Мокропољских сусрет.То се и десило 1987 год.и  касније су редовно  одржавани,па и  током рата у Крајини и Хрватској до 1995 године. Ниво и организација М.Сусрета се подигла на виши ниво, тако да је СО Книн као и неке радне организације изтог времена биле велики донатори.Гости тих година били су Бањалучко позориште ,драмска представа "Сеобно платно сербско" од М.Црњанског.То је била прва представа у М.пољу,те врсте.Гостовали су још  Браћа Бајић, Маринко Роквић и остали.
        Некако тих година појављује се озбиљна пјевачка дружина Јандрино Јато,која неколико пута побједјује на такмичењу у Стрмици ,на Сијелу Тромедје, те без којих данас,сусрети у Мокром пољу нису сусрети, као и група Зеленград,Кистање, Стрмица и остале.
    После "Олује" неколико година ,није било народа у селу нити сусрета, а с повратком су се и они почели обнавлајти. Почело је поново са фудбалом, балотама, бришкулом и трешетом на картама , а навечер се и запјевало. Фудбал та магична лопта и купање на Зрмањи тој чистој и ничим загадјеној крашкој ријеци,љепотици, мору свих Мокропољаца и становника осталих околних села,нарочито у овим временима.Изнад ње се налази и Кегљевића Кула,са које су некада ускоци слали димне сигнале о доласку Турака, ка Кулама у селу Отон ,односно Зечево код Дјеврсака.Контуре те Куле су постале заштитни знак и лого Мокропољских сусрета.
        Након свега што се издешавало на тим просторима 29.07.2007 године стигло се и до 41 "Мокропољских сусрета", под покровитељством Опћине Ервеник и традиционалних спонзора, Мокропољаца из Београда и осталих.
На овим сусретима из 2007 год.., претходило,најприје у суботу 28.07.2007 Црква св .Луке у Мокром Пољу је добила спољно осветљење, захваљујући донаторству фирме Новолуx из Београда,власника Мокропољца, Глише Опачића, дугододишњег, верног спонзора ових сусрета и уредјена је и бетонирана бина за овај догадјај и за будућа времена,а одржала су се предтакмичења у балотама и фудбалу због доста пријављених екипа.У недјељу 29.07.2007 и финална такмичења.
У фудбалу су финалу играли Мокро Поље (побједили екипу Падјена на пенале) и Радучић (побједили Плавно).Мокро поље је побједило са 4-1, а најбољи стрелац и играч као и Мвп турнира био је Милош,Тоти Тривић,некадашњи омладинац ОФК Београда.
У балотању су Победили Шампиони . З.Опачић.Р.Каназир и Б.Каназир.(Види слике побједника) Треба нагласити да су побједничке екипе своје награде уложиле у дружење, па су сви заједно позвали и начелника општине Ервеник Петра Пашића ,главне спонзоре и пријатеље, испекли неколико јањаца и уз пиће(а шта друго до домаће жутине) јели ,пили и запјевали, наравно оне наше Крајишке пјесме.
    На завршној манифестацији и народном весељу психолог из Смедерева,(са коријенима из Мокрог поља),Наташа Бајић је промовисала своју књигу о Мокром Пољу.Поред тога било је и рецитација о селу и зову на повратак из избјеглиштва.На крају програма Куд Дрвар из Дрвара приказао је своје умијеце са сплетом пјесама и игара широм еx YУ ,а Ролингстоунси Крајишке пјесме и вјерни пријатељи Мокропољаца пјевачка група Јандрино Јато одушевила је својим пјевањем многобројне народне масе до раних јутарњих часова. Захвалност њихововом доласку треба одати поред фирме Новолуx и фабрици обуће Марко ммр из Београда, власнику Милорада Бабића,једног од идејног твораца и организатора обновљених Мокропољских сусрета. 
        Мозда би требало напоменути да је овој манифестацији присуствовало много познатих и значајних личности како са стране , тако и и Мокрог Поља, као сто је амбасадор или велепосланик Р. Хрватске у Либији , Србин из Мокрог поља, Јован Вејновић,те бивши конзул СФРЈ и СРЈ у земљама Латинске Америка, Мокропољац, Миливоје Сучевић , звани Шилета,као и бивши кошаркаш КК  Задар, Жарко Бједов и многи други из свих  села Буковице.
Окупљање 3000-4000 људи , обезбедјивала је Полиција из Книна , а све је  протекло без и каквих проблема,у миру и свеопштом народном весељу до касних ноћних часова.

До видјења на 42 сусретима, у мокром пољу крајем јула 2008 године, yа које се већ по мало спремамо,у нади да ће бити најбоље до сада и по органозованости и по културно забавном програму.

(Историјске податке сам добио од Милана Тривица - Кљујића, фотографа и једног од главних иницијатора И организатора првих сусрета, којем искрено захваљујем)

  Normal 0 false false false MicrosoftInternetExplorer4

      ПРЕЗИМЕНА   У    МОКРОМ  ПОЉУ   И  ЊИХОВЕ   КРСНЕ   СЛАВЕ

Рјечник мало познатих ријечи и израза користених у Крајини:

ађунто         - шеф села кмет, кнез
ајдакати       - викати: ајде, ајде!
ајдеш           - ићи
ака              - ограничење
ала              - ајде
алабурда       - изненадни напад
аљина                   - огртач, аљак
антрешељ    - ставити поврх свега
апошто                  - с посебном намјером
ара              - обраћање магарадима
арамбаша     - харамбаша
аргат            - радник
арија           - ваздух, зрак, дах
арлакање     - лутање, тумарање, базање
атенто                   - стајати опрезно
атор             - поштовање

Б

бабуљ                   - камен
бад               - мотка за тјерање волова
базати                    - ходати, лутати
баја             - буба, кукац
бајурити      - говорити
бак               - бик
бакра           - лонац од керамике
балатура      - баџа, отвор на крову за дим
балаћ                     - врачар, валач
балота                   - пушчано зрно
бандати        - бунцати, али и пробити нешто
бантовити    - наговарати, облетати некога
банунање     - бунцање
бара             - баровито земљиште, ливада
барабанити  - борити се
басрљати     - тетурати, посртати
батела                   - најгора
башка                     - одвојено
бегенати      - хвалити
бекина          - кожа
бенавити      - причати без смисла
беневреке    - сељачке панталоне од сукна
бергати        - прати цријева од јањета, а не и нешто друго
берекин       - несташко
бештимати   - псовати
бир-земан     - од давнина, одвајкада
блашко         - благо, стока
блекит                    - блека (стоке)
бодав            - пун трња
бодбочити   - оптеретити желудац
Бодо            - деминутив од Бодул
Бодул           - оточанин, острвљанин
бокун            - комад
бота             - група, скуп
брздер                   - нека посуда
брина                     - страна брда
бронзер       - звонар (ован и др.)
бронзинг      - лонац од бронзе, туча
брубашати   - дирати
бубла                     - комад нечега
бугарити      - кукати за неким
бујурити       -говорити, причати
бук               - крдо, стадо
букара          - посуда за пиће од смрековог дрвета
буна и буница - обићи уздуж и попријеко
Буњевац       - погрдан назив за католика
буњиште       -